Мокша експрес

Можемо уклонити све људе са ове планете и свет ће се довести у нормалу после неког времена и наставити нормално и здраво да постоји. Чак ће се и опоравити:

        - шуме

        - реке

        - ваздух

        - животиње

Ако систем може без 8 милијарди, може и без 4, 2, 1, 100 милиона, милион, 100к, 100, 1-ог човека, било ког (неће се свако сложити са суштином да тај један буде баш ОН/ОНА, али управо у томе је фора).

Када то схватимо, нема више оптерећења и притиска да нешто треба да постигнемо у животу. Овај свет може да ради сасвим лепо без свих нас, а самим тим и сваког од нас појединачно. Може звучати нихилистички у почетку, али је заправо прилично ослобађајуће – барем мени.

Свет коме смо гости је већ савршен, хармоничан и самоодржив сам по себи. Не постоји ништа што ми можемо (нити треба) урадити да он постане савршенији. Штавише, пожељно је да ништа не радимо (као врста), јер човек овде само ремети хармонију коју је природа поставила, својим делањем.

Закључак:

1. Ми нисмо дошли на овај свет да нешто ново направимо, поправимо или доведемо у ред. То није наш посао.

2. Ако и даље баш желимо нешто да постигнемо и урадимо (иако напомињем да за тим нема потребе), нека то буде само наше постојање, испуњено са пуно мира и љубави. 

Мене у то стање доводе активности које имају за циљ добробит целе заједнице, тиховање и молитва. 

Може и било која активност коју волимо (тј. у којој смо добри) и која је морална.. 

Оног тренутка кад смо обезбедили храну и кров над главом (уместо да се зауставимо), мислим да смо се прешли у добављању материјалних ствари које нам заправо и не требају, заборављајући да је само постојање у миру са собом и другима, много слађе и пријатније од било ког технолошког проналаска или чулниог задовољства коме можемо да се изложимо. Или било чега што је его замислио да треба да будемо.