Ever wondered how these strange medieval bowl haircuts came into fashion? I believe I can offer an answer. Quite a surprising one I'd say.

Let’s first have a look at what’s the official explanation (the one I found at least). According to the French medievalist Michaud-Fréjaville, the fashion for this cut could be explained "by the shape of the bascinet(helmet) and the way of attaching the camail.”

Even though it does sound rational, it simply doesn’t strike a chord with me. For two main reasons:

- many people had their upper hair quite thin, but still used to cut it that way (which would make you lose the shock-absorber effect if that was the initial idea)

- bottom part of the head is clearly shaved (without evident necessity for it), which doesn’t seem to have any other purpose other than aesthetical)

And that’s the key point. I don’t think the haircut was of functional nature, but rather social one and that they were trying to express something specific with that hairstyle.

Let’s do a quick time (and distance travel) and have a look at an interesting artifact I stumbled upon a few days ago, which fired a spark inside my head:

 

What you see before you are the coins minted by a great Illyrian emperor Balaj (allegedly)(Ballaios – which is what you can read on the right side of the coins from the picture) and are traced to belong to the era of around 2 century BC. That makes it about 15-17 centuries away in the past and many more miles of distance! Supercool if you ask me and we aren’t event half way through. Here is the map of places where the money’s been found:

So, in case you haven’t done it already, I’d will ask you to take a moment and compare the portraits from the first picture to the man’s head on the bottom left side of the Illyrian coin. Now that you’ve done it, take what you have in your mind and compare it with the picture bellow (especially previous one):

An Arcadian coin representing an acorn

Hehehe:) I hope you can see what shape is trying to be achieved by the hairstyle.

Now, to support this claim with a bit of a proof, let’s dig a bit deeper into the analysis of the “emperor” Ballaios’s coins. Having all things considered, I believe there was no such person as this emperor, for two main reasons:

- There is no specific mention of him in the history chronicles, even though the amount of coins found in the area is huge and he couldn’t have passed unnoticed (one could also propose a theory that Rome contemporaries never mention him in order to make him disappear from the history timeline, but I don’t think that’s really the case, mostly due to the second argument)

-  If we have a look at the etymology of the word Ballaios, we’ll find it consist of the root “bal/bel” (which means acorn or oak) and a suffix “ios” (which is suffix added to nouns or adjectives, forming adjectives: pertaining to, belonging to ("of"). It could either mean that Ballaios is a signature by the ones who minted the money and marked it as theirs or what I see as more likely: that it was simply their name (belonging to/off-springs/children of Oak/Bal/Bel/Zeus/Jove)

So, what I’m proposing here actually is that there was no emperor Ballaios, but only people who called themselves by the name of oak/acorn who lived there in Illyria Proper (Uža Ilirija), which would mean that the people of Illyria where Pelasgos(of sorts) and these coins were more like their national currency.

In that case, does it make sense that they, as children of that God (as they saw themselves) which was represented by the Oak tree tried to symbolically represent themselves as acorns(by haircut) and thus pay homage to their origins?

I would say so... what do you think?

And if all this is true, isn't this tiny clue actually a huge (and one more) link which connects peoples of Illyria and those from France/British Isles?

 

Мокша експрес

Можемо уклонити све људе са ове планете и свет ће се довести у нормалу после неког времена и наставити нормално и здраво да постоји. Чак ће се и опоравити:

        - шуме

        - реке

        - ваздух

        - животиње

Ако систем може без 8 милијарди, може и без 4, 2, 1, 100 милиона, милион, 100к, 100, 1-ог човека, било ког (неће се свако сложити са суштином да тај један буде баш ОН/ОНА, али управо у томе је фора).

Када то схватимо, нема више оптерећења и притиска да нешто треба да постигнемо у животу. Овај свет може да ради сасвим лепо без свих нас, а самим тим и сваког од нас појединачно. Може звучати нихилистички у почетку, али је заправо прилично ослобађајуће – барем мени.

Свет коме смо гости је већ савршен, хармоничан и самоодржив сам по себи. Не постоји ништа што ми можемо (нити треба) урадити да он постане савршенији. Штавише, пожељно је да ништа не радимо (као врста), јер човек овде само ремети хармонију коју је природа поставила, својим делањем.

Закључак:

1. Ми нисмо дошли на овај свет да нешто ново направимо, поправимо или доведемо у ред. То није наш посао.

2. Ако и даље баш желимо нешто да постигнемо и урадимо (иако напомињем да за тим нема потребе), нека то буде само наше постојање, испуњено са пуно мира и љубави. 

Мене у то стање доводе активности које имају за циљ добробит целе заједнице, тиховање и молитва. 

Може и било која активност коју волимо (тј. у којој смо добри) и која је морална.. 

Оног тренутка кад смо обезбедили храну и кров над главом (уместо да се зауставимо), мислим да смо се прешли у добављању материјалних ствари које нам заправо и не требају, заборављајући да је само постојање у миру са собом и другима, много слађе и пријатније од било ког технолошког проналаска или чулниог задовољства коме можемо да се изложимо. Или било чега што је его замислио да треба да будемо.

У име заборава - Covid-19

Свима онима који су довољно заборавни и наивни да поверују у ову ујудурму звану Covid-19, могу да поручим само једно – нису вас изгледа довољно бомбардовали. Свима онима који и даље НЕ сумњају у кредибилност информација које долазе са Запада и њихових центара моћи препоручио бих ДВД колекцију извештаја CNN/BBC за сезону пролеће/лето ’99. За фанове има и серија од четири сезоне од 1991-1995, распитајте се код родитеља.

Али хајде сад на тренутак да занемаримо то да ли сам у праву или нисам (јер можда заиста нисам), а да се мало фокусирамо на чињенице. Дакле, са једне стране имамо капиталистичко друштвено уређење (засновано на личној добробити), целе државе утемељене на тој идеји, са све пратећим алатима односно медијима масовне продукције (Аудио/Видео/Текст: ТВ/Новине/Интернет – YТ, Netflix...)  који су у складу са тим скупом вредности и подржавају га на сваком кораку.

И онда, буквално преко ноћи, ти исти медији и те исте државе почињу да осећају алтруистички порив, те се брину за друге (вас и ваше здравље)! Будним око прате све Кинезе овога света (њих милијарду и петсто милиона), сазнају да се у Ву Хану неколико њих разболело, а неки чак и умрли! Брже боље схватају да то може бити опасно и  не сме да чека, те вас моментално обавештавају о томе, бринући, из часа у час, о вашем здрављу које је на првом месту! 

У страну сва ратно-хушкачка пропаганда, у страну сво насиље и лажне узбуне, у страну све небитне информације које су вам на дневном нивоу сервиране! Од данас је битно само ваше добростање и да будете добри, лепи и здрави.

Свако добро дрво рађа добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. Не може добро дрво донети рђаве плодове, нити рђаво дрво донети добре.

.

Zbog čega sam prestao da pratim Kesića i slične sadržaje.

Postoji jedna lepa molitva koja traži: „Bože daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one koje mogu i mudrosti da ih razlikujem“. Mislim da ekipi koja stoji iza ovog serijala nedostaje pomenuta mudrost, jer je situacija u kojoj se nalazimo kao društvo daleko od nepromenljive. Pojašnjenje sledi.

Dakle, polazimo od toga da postoje okolnosti koje možemo i koje ne možemo promeniti (za života). Ove iz prve grupe tretiramo u zavisnosti od prioriteta, dok se ovim drugim svako nosi na svoj način. Jedan od tih načina je ismevanje, jer ih nije moguće promeniti pa je to izabrani oblik otopra, medjutim kada se to radi sa promenljivim kategorijama (kao što je ova u kojoj se nalazimo), onda se njima –makar na podsvesnom nivou- dodeljuju ti (nepromenljivi) atributi, čime se upada u opasnu zamku koja otežava  promenu i miluje status quo. (Ruke gore svako ko je barem jednom čuo: “Ma ovo ti je Srbija“)

Ova naša situacija nije nepromenljiva da bi je ismevali, a čak i da jeste smatram da je ispravnije okrenuti se velikanima naše istorije i slediti Njegoša uz slavnu  „neka bude što biti ne može“, nego mirno gledati donositelje opštenarodne propasti iz fotelje i smejati im se uz kokice.

Mislim da postoje mnogo korisniji načini da se borimo sa postojećim problemom okupacije države od ismevanja beskrupoloznih ljudskih karikatura koje su se posredstvom kolonizatora i odredjenih lokalnih interesnih grupa našle na čelu rukovodećih pozicija države, umesto da budu hospitalizovani u odgovarajućoj medicinskoj ili barem kazneno popravnoj instituciji.

Otići ću i korak dalje zbog toga i reći da je ovaj program za mene ne samo kontra-revolucionarski, već ispada i kao jedno veoma perfidno sredstvo u održavanju postojećeg autokratskog režima na vlasti i apatije u društvu, posredstvom gorepomenute psihološke igre, dok postupci koje oni [na vlasti] čine nisu za ismevanje(ni sada, ni kada budu završili na smetlištu istorije), već za najžešću javnu osudu, najpreču akciju i što iskreniju molitvu za njihove duše.

Kada neko sa teško narušenim psihičkim zdravljem učini nešto društveno neprihvatljivo, mada bezazleno, da li smatrate da je u redu smejati mu se? A kada to što radi ugrožava javnu bezbednost? A kada ugrožava budućnost celog jednog naroda?